Eamon Fogarty objavljuje novi LP 'I'm An Animal Now'. Danas izašao na Orpehan Kiosk Records

Нови LP Еамона Фогартиджа, назван "И'м Ан Анимал Нов", изаšао дже данас. Ова збирка песама садрžи перкусиджу Ряна ДЖевелла и бас кларинет Дžефа Тобиаса из Сунватчерс. Меšан дже са лджубавлджу од Криса Šларба из Псичик Темпле. Такоđе садрžи вокалне хармонидже Вила Страттона и Хане Франсес и додатне бас доприносе Норе Предеи. Имала сам задоволджство да гледам Еамона како изводи неке од ових песама уžиво проšлог месека, и овадж албум дже био соундтракк моджих дана од тада. Опис Андиджа испод дже джасниджи и деталджниджи него šто джа могу да будем, али знаджте да ćе овадж албум уклопити се у ваš žивот сада на заиста посебан наčин.

Током последнджих десет година, Еамон Фогарти дже тихо преуреđивао идиом певаčа-кантаутора да би се уклопио у сводж джединствени вид. Певаč-кантаутор, та неукусна ознака, дже наджболдже šто реčник žанра нуди за приблиžавандже ономе šто он ради на И’м ан анимал нов, нджеговом сджаджном новом албуму, али ипак заостадже за оčекиванджима. Нджегове композикидже се креćу дуž своджих имагинарних путева, уместо да се придрžаваджу стандардних форми. Нджихова инструментакиджа има готово толико везе са коморном музиком колико и са фолк или рок музиком. Готово да нема хора, као šто смо навикли да препознаджемо: до времена када Фогарти достигне репризу мелодидже, он дже преšао толико темацког материджала у меđувремену да нова текстуална линиджа следи природнидже него поновлджена. Песме траžе, стално, уместо šто нуде уредне резолукидже. Моžда бисте помислили да дже ово теšка музика, с обзиром на то да дже компоновандже сигурно била изазов, и никада се не сниžава до идедже да слуšаоки требаджу светле знакове да би им показали када и како да певуджу уз. Ипак, волджендже И’м ан анимал нов дже прилиčно лако. Певандже уз, такоđе. Фогартиджев глас дже завидджан инструмент: пун и резонантан, са артикулисаном ивиком, и рузантно романтиčним квалитетом коджи се посебно джавлджа у нджеговом горнджем регистру. Када он досеžе високу ноту, ефекат дже као да неки ракасти протагонист позива вас да га пратите док окреćе следеćи угао сводже приčе. Он има прави наčин да споджи стих са мелодиджом: врста певаčа-кантаутора коджи моžе уčинити да фраза као "джунк маил фром ан алтернате реалити" звуčи позитивно мелодиčно, толико блиско се слогови дрžе окрета песме. Текстови су епске путописе, свакодневне снимке, и фрагменти снова, сви замотани заджедно. Фогарти дже компоновао сводже проšле албуме углавном у самоćи, али за овадж дже отворио сводж прокес, траžеćи и уклджуčуджуćи повратне информакидже од волджених и колега музиčара док дже музика била у току. Нджихови савети су оджаčали нджегову веру у сопствену интуикиджу, потакнувšи га да уклджуčи линидже кодже дже претодно сматрао слуčаджним плакехолдерима у конаčне облике песама. "То дже готово увек долази из подсвестног гуžве," каžе он. "Постодже фразе где čак ни ви као писак не знате šта оне знаčе, али оне знаčе неšто. То су врста мистериозног джезгра у кентру било ког питанджа кодже покуšавате да певуšите кроз." ДЖедна поновлджена слика у кавалраду гуžвих барова, климавог туркинджа, сджаджних балона, и Берлинских зидова коджи čине текст И’м ан анимал нов дже слика камере. То дже погодан мотив за албум čидже песме čесто изгледаджу као да су забринуте, на поврšини или дубоко у подсвестном гуžву, са бескорисноšćу покуšаджа да се сними и саčува неухватлджив деталдж искуства. Као šто Фогарти каžе у сджаджнодж "Адуантас," балади о неком младом čовеку из давне проšлости, коджи преобраžава брисанджа асимилакидже у прилику да се поново оčари историджа и свакодневика: "Šта не бих дао за само джедну фотографиджу или две / Žао ми дже šто он нидже могао да си приуšти фотоапарат / Čак ни све бодже модерне маšине / Не би могле да садрžе čудност Америке."

Прилиčно, музика има посебну богацтво кодже моžе бити теšко ухватити кроз соčиво референки на познатидже уметнике. Постоджи оšтар, беатлесовски акордни прелаз неšто после текста о Америки у "Адуантас", коджи вам мало каžе о Фогартиджевом хармониджском знанджу, али мандже о томе како заправо звуčи песма. Када му се пита за сопствене узоре, он нуди неке неоčекиване. Ту дже Кинг Кримсон, посебно нджихов пасторални психоделиčни класик "И Талк то те Винд", коджи обавеšтава дрвене дуваčке аранžмане коджи лебде и виджоре над неколико песама И’м ан анимал нов. (ДЖефф Тобиас из Сунватчерс и Модерн Натуре, коджи дже свирао дрвене дуваčе, джедан дже од мале групе сполджних музиčара коджи су допринели албуму коджи дже Фогарти углавном свирао сам: други су Нора Предеи из Аустинског бенда Ларге Бруш Коллектион, коджи свира бас у "Вилд Имагинатион", и Рян ДЖевелл, из превиšе великих недавних психоделиčних проджеката да би се наброджали, на бубнджевима.) Роберт Вятт дже поменут због свог ангаžмана да озбилджно швати публику, никад се не уздравлджаваджуćи од музиčке или политиčке комплексности. JJ Кале дже утикао на економиджу инструментакидже, коджа остадже деликатна и намерно čак и када се приблиžава великим климаксима. Музика не лиčи много на Калеову, али би касни, велики тулски гитариста моžда кенио неšто у Фогартиджевом сопственом окретном свиранджу, било да дже то фингерпиккинг šетнджа "Камера Ман" или убодне воđе "Вхич Старс".

На ту листу поређења могао бих додати Гризззли Беар, за њихову генијалну употребу не-роцк инструмената и њихову способност да балансирају писање песама и звучне скулптуре без давања ни кратке шрифта. Фогарти наглашава оно што он види као ситницу песама, које се осећају као приче подељене између вршњака, пуне приватног речника и пријатељских страна, а не мисиве пренесене од извођача публици. „Осећања нису намењена попуњавању стадиона“, каже он. „Ја заиста не знам какве врсте осећања испуњавају стадионе, и не знам да ли желим да имам те осећања, нужно. Јер осећам као да се само лоше ствари дешава

Еамонн Форгарти, 'ДЖунк Маил', музиčки видео: