Polufinale pregled: Ušerov zvezdani Super Bowl LVIII nastup sa Alicijom Kejs, Ludacrisom, Lil Jonom, H.E.R. i Vilijem.i.am

Ušerov Super Bowl LVIII polufinale, detaljno koreografisan pohod kroz njegov venceralni katalog, završio je sa poliranim sjajem kao i u Las Vegasu, a ne kao eksplozivan dinamizam koji se često očekuje od najveće scene na svetu. Od početka, sa "Caught Up", nastup se razvijao kao sleek, ako ne i nešto bezopasni, proslave Ušeraovih dvadeset godina hitova.

Uključivanje Alicije Kejs, H.E.R., Lil Jona, Ludacrisa i Vilija.i.ama obećavalo je dinamičnu ansamblsku postavu koja, na papiru, trebalo bi da izazove električni udarac tokom nastupa. Kejsin duet sa "My Boo" privremeno je povećao nivo, njihova glasa se spajajući u poznatom prisustvu koji se vraća na njihove broj one top dane. Međutim, prelazak od jedne zvijezde gostujuće do druge, posebno H.E.R.-ina kriminalno kratka gitarska solo, osjećao se više kao serija vigneta nego kao koherentna priča, svaki interludij dizajniran da omogući još jedan od Ušeraovih brzih promena umesto da dublje istražuje muzičko istraživanje nastupa.

Vilija.i.ama u nastupu tokom "OMG" donio je svjetlosni impuls, poziv na Ušeraove pokušaje u popovim više plesnim oblastima. Međutim, ovo, kao i ostali gostujući nastupi, izgleda da potvrdi već postojeću postavku: udarite poznate note, održavajte energiju, ali ne odstupajte previše od formule.

"U ne moraš da zoveš", "Pali", "Izjava II", te finale "Da!" sa Ludacrisom i Lil Jonom, sve su izvedene sa Ušerovom karakterističnom finesom. Međutim, nastup, za sve svoje tehničke izvrsnosti, nedostajao je netočne, neiskrivljene momente koji transformišu polufinale od samo muzičkog interludija u kulturni referent. Publika je reagirala toplim, ali suzdržanim odgovorom, koji je odražavao ovaj stav, zahvalno na nostalgiji, ali čekajući iznenađenje koje nikada nije došlo.

Na kraju, Ušerov polufinale Super Bowl-a bio je poliran, profesionalan prolaz kroz njegov impresivni karijeru, izvršen sa preciznošću umetnika koji zna svoju umetnost unutra izvan. Međutim, u prostoru koji je domaćin nekih od najsećajnijih nastupa u istoriji živog pozorišta, nastup je izgledao kao izostanak prilike da izazove očekivanja ili da redefiniše Ušerovu legaciju na neki značajan način. Bilo je uputstvo njegovog mesta u pantheonu velikih, sigurno, ali nije moglo se pomisliti da li bi nastup bio odvažniji ako bi se odvažio da uzme nekoliko više rizika.