Dua Lipa Otkriva 'Houdini': Kartiranje Novih Smernica Za Treći Album.

Dua Lipaova "Houdini" je sada izdana. Ova pesma, koja obeležava dolazak njenog trećeg studijskog albuma, predstavlja konvergenciju Lipanjenih pop senzibiliteta i posebne producentske vrednosti Kevina Parker i Dannya L Harla.

Pesma "Houdini" prvobitno izaziva uzbudljive reagacije, uzimajući u obzir Lipaovu prisutnost u medijima od njenog poslednjeg albuma, "Future Nostalgia." Međutim, ova prisutnost je bila multifaketična, proširila se daleko izvan muzike u modu, podcastingu i čak glumom. Snapes bilježi ironiju u Lipinoj poziciji: ona je jedan od najpoznatijih pop zvezda na svetu i ipak zadržava zagonetnost u svom radu. Njen glas, sposoban da izražava luksuzne tonove i oštre rebuke, postao je njena najdefiniranija karakteristika.

Od početka, "Houdini" uhvata slušatelja sa Kevin Parkerovom bas linijom koja je istovremeno i asertivna i pozivna, postavljajući pozornicu za pesmu koja obećava da će biti toliko prisutna u noćnim klubovima kao i predmet kritičkog pohvaljenja. Lipaova vokalna uloga je neposredna i privlačna, prikazuje savršen kontrol i neprikosrvni timbre koji je postao sinonim za njeno ime.

Lirski talent koji se prikazuje u stihovima je skroman, a Lipina izvedba izražava vrstu samouvjerenosti koja je postala znak njene umetničke osobnosti. Gradacija do refrena je izvršena sa preciznošću, krescendo koje je i poznato po svojoj pop strukturi i otkucajno u njenoj izvedbi.

Lipaova vokalna izvedba na "Houdini" je studija u kontrole i nuanci. U stihovima, ona primenjuje dahovit, potišten pristup, kontrast koji je u poređenju sa njenoj poznatom snagom. Ova održavanje povećava učinak stihova, jer ona neposredno obraća pozornost na predmet pesme, što je jasno da je ona sila koju treba uzeti u obzir, izbegava i teško je uhvatiti.

Refren je mesto gdje pesma dobija svoju magiju. Lipaov glas postaje deo sjajnog zvuka, izaziva slušatelja sa linijom, "Možda bi mogla da promeni svoje načelo." To je igrivo izazov, koji je i lirski ključ i tematski prekretnički tačka za pesmu. Znak, "Ja nisam tu za dugoročno / Uhvatite me ili odu / Houdini," je i igrivo prisjećanje na izbeglog i metafora za umetnikovu sopstvenu izbegličnost u odnosu na očekivanja.

Instrumentalno, pesma je bogata tkanina retro sintisajzera i savremenih tehničkih mogućnosti produkcije. '80-ih uticaj je neizbežan, ali nikada derivativan, zahvaljujući savremenom sjajnosti koju su primenili Parker i Harle. To je ova kombinacija starih i novih što daje "Houdini" njegovu poseban ugao.

Pesma "Houdini" i njen završetak su možda najznačajniji indikatori Lipine umetničke evolucije. Ovdje, pesma se odvaja u eksperimentalnu fazu, karakterisanoj sintisajzerskom linijom koja se spušta u zvuk koji je i nepredvidljiv i privlačan. Ova sekcija, kako je primetio kritičari, označava odstupanje od savremenog popa i ulazak u avantgardnu ekspresiju.

Lipaova saradnja sa tekstописcima Tobiasom Jesso Jr. i Caroline Ailinom rezultirala je lirskom dubinom koja je i dostupna i duboka. Pesmama je direktan, ali ostavlja prostor slušatelju da otkrije slojeve značenja, otkrivajući pesme pravu rezonanciju.

Vizuelna predstava "Houdini" u njenoj muzičkoj slici je dokaz Lipine sveobuhvatne pristupnosti njenom umetničkom radu. Koreografija i vizuelna priča dopunjavaju energiju pesme i uvećavaju priču koja je tkana kroz stihove, utvrđujući Lipinu poziciju kao ne samo muzičara, ali i kao izvođača koji razume moć slike.

"Houdini" predstavlja snažnu pesmu koja podrazumeva Dua Lipinu poziciju na čelu savremenog popa, kao i njenu ambiciju da predefiniše granice žanra. To je pesma koja uspeva da bude i poziv na prošlost i korak u budućnost, dvojanost koju Lipa navodi s lakoćom. Kao proročanstvo njenog narednog albuma, to sugerira da slušatelji i kritičari će se naći pred radom velikog umetničkog dubina i inovacije.