Debitni album Skota C. Parka, Crossing The Line, biće objavljen 23. maja

Debitni album Skota C. Parka, Crossing the Line, je sirov, duboko lični rad koji
sletanje sa tihinom samopouzdanjem i neopovredivom autentičnošću.

Скот дже дозволио да се овадж албум развидже органски, створивšи еклектиčан, али фокусиран инди рок албум, неоптереćен žанровским оčекиванджима. Постоджи топлина и лабавост овде - мислимо на Вилко-ов Янкее Хотел Фокстрот и рани Павемент, али са мелодиджском осеćаджноšćу коджа потиčе од Нирване и раног Шерил Кров.

Svaka stvar čini se kao da je prožeta, izvedena sa sinergijom dobro nauljenog žive bend-a, a ne poliranog
studijska mašina. I dok Skot pominje uticaje koji se protežu od Džona Frusiantea do Kortni Barnet,
album se čini naročito njegovim, ukorenjenim u ličnim pričama i oblikovan sa voljom da sledi
muzički instinkt umesto trenda.

Naziv albuma Crossing the Line nosi višestruke slojeve, svaki istražen sa liričkom nuansom. Prva
prva polovina albuma se bavi praktičnim tegobama svakodnevnog života i ljudskog iskustva, prelazeći liniju
od mladosti do odraslog doba, dok druga polovina albuma obrađuje prelazak od vere do skeptičnosti. To je
duboko autobiografski, ali nikad ne izolovan, Skotove refleksije su specifične, ali univerzalno rezonantne.

ДЖедан од виšе поецких нитки потиčе од нджегове породиčне поморске традикидже. “Кроссинг те лине” се односи не само на лиčне прагове, веć и на стару керемониджу трговинске морнарике за морнаре коджи прелазе екватор, где су улоге заменджене и традикидже поšтоване.

Отварандже и последнджи сингл ‘Росе Пинк Ски’, дже медитакиджа о дуšевно униšтаваджуćим рутинама одраслог доба, радити данджни посао, гонити финансирандже, дрžати креативне снове кроз маглу умора. Албум текстови су испунджени духом (велика šала "Дон'т Стоп Белиевин'" у другом стиху) и гитар соло дже, у Скотове реčи, “лике а слингшот роллеркоастер лаунч”, узбуđуджуćе, експлозивно, и дубоко задоволджаваджуćе. ‘Коме Бакк То Ме Деад’ наджпоигнантнидже обраđудже Скотов губитак вере и постадже темацки кентар албума: "са свим хриšćанима коджи гледаджу, небо виси на конку / дао сам модж žивот Исусу и он ми се вратио мртав”.

Što čini Crossing the Line specijalnim je to kako neprimoran deluje, Skot C. Park nije pokušavao da impresionira
vas sa studijskim čarolijama ili poetskim grandioznim izjavama. On jednostavno priča svoju priču, bilo da je reč o gubitku vere, otpuštanju udobnosti ili pokušaju da napiše gitar solo koji zvuči kao vikanje u Hebrideanskom vetru, i poziva vas da nađete svoje sopstveno ogledalo u njoj.