Те Беатлес

Krajem 1950-ih, Liverpul nije bio mesto gde bi se itko tražio muzičku revoluciju. Ipak, upravo u ovom industrijskom gradu, Džon Lenon je osnovao skifle grupu pod nazivom The Quarrymen 1956. Lenon, student Liverpulskog umetničkog koledža, bio je duboko pod uticajem rokendrola Elvisa Preslija i Badija Holija. 6. jula 1957, tokom lokalnog crkvenog festivala, Lenon je upoznao Паул МкКартнеи. МкКартнеи, samo 15 godina u to vreme, impresionirao je Lennona sa svojim majstorstvom gitare i njegovom sposobnošću da ga podešava - veštinom koju je Lennon samog sebe nedostajao. МкКартнеи bio je pozvan da se pridruži The Quarrymen, i on je prihvatio.

George Harrison, prijatelj МкКартнеиiz njihovih dana u Liverpool Institutu, bio je sledeći koji se pridružio. Harrison, čak mlađi od МкКартнеи и джоš увек тинедждžер, био дже првобитно доčекан са скептиком од стране Леннона. Меđутим, нджегов аудикиджа на горнджодж палуби аутобуса, где дже свирао "Раунчи,", убедио дже Леннона у нджегове веšтине. Харрисон дже званиčно приступио групи поčетком 1958.

Те Куарримен су проšли кроз неколико промена имена и мноšтво čланова пре него šто су се скрасили на икониčном имену "Те Беатлес" у августу 1960. Име дже било омаž Бади Холиджевом бенду, Те Криккец, и такоđе игра реčи, джер дже уклджуčио "бит" коджи дже био кентралан за нджихову музику. Стуарт Сутклиффе, Леннонов приджателдж из уметниčке šколе, придруžио се као басиста, а Пете Бест дже постао бубнджар. Ова петоčлана постава отпутовала дже у Хамбург, Немаčку, у августу 1960. за šта ćе бити први од неколико боравака у градуовом крвеном кварту.

У Хамбургу, Битлси су усаврšили сводже веšтине кроз изнурене распореде, понекад свираджуćи осам сати дневно, седам дана у неделджи. Били су излоžени разлиčитим музиčким стиловима и утикаджима, уклджуčуджуćи и дела Литтле Ричарда и Чукка Берриджа. Бенд дже такоđе поčео да експериментиšе са Прелудином, стимулансом, да би одрžао захтеван распоред. Током овог периода, усводжили су фризуру моп-топ, под утикаджем Астрид Кирчхерр, немаčке фотографкиндже коджа дже такоđе имала кратку везу са Сутклиффом.

Stuart Sutcliffe odlučio je da napusti bend u julu 1961. da bi se fokusirao na svojim studijama umetnosti i svom odnosu sa Kirchherr. Njegov odlazak je napravio prazninu u bendu, i МкКартнеи nespretno preuzeo ulogu basiste. Bitlsi su se vratili u Liverpul kao kohezivnija i veštija grupa. Počeli su da sviraju u Cavern Clubu, lokalnom venju koji će kasnije postati sinonim za njihov uspon do slave. Njihovi nastupi u Cavern Clubu su privukli pažnju Brajana Epsteina, lokalnog vlasnika prodavnice ploča, koji je video potencijal u bendu i ponudio da ih menadžira. Nakon kratkog perioda razmatranja, Bitlsi su potpisali ugovor o menadžmentu sa Epstinom 24. januara 1962.

Први значајан потез који је Епстеин направио био је да обезбеди аудицију са Деца Рецордсом 1. јануара 1962. године. Упркос добро примљеном перформансу, Деца је одлучила да их не потпише, тврдећи да су "гитарске групе на путу." Неуморно, Епстеин је наставио да тражи уговор о снимању за бенд. Његови напори коначно су доносили плодове када им је Џорџ Мартин, продуцент у Парлопоне Рецордсу, понудио уговор. Међутим, Мартин није био импресиониран Пите Бест-ом и предложио промену. Након много размишљања, Бест је заменио Ринго Старр, који је раније играо са Рори Сторм и урагани.

Први сингл Те Беатлеса под Парлофоне лабелом, "Лове Ме До," обджавлджен дже 5. октобра 1962. Иако нидже био инстант хит, добро дже проšао и достигао бродж 17 на UK Синглес Чарт. Скромни успех дже био доволджан за Дžордžа Мартина да им додели други сингл, "Плеасе Плеасе Ме," коджи дже обджавлджен 11. джануара 1963. Овог пута, приджем дже био много ентузиджастиčниджи, а сингл дже попео на врх веćине британских листа. Осеćаджуćи све веćи интерес публике, Мартин дже одлуčио да искористи моментум сниманджем келог албума.

Албум "Плеасе Плеасе Ме" дже снимлджен у джедном дану, 11. фебруара 1963. Упоредно са брзим распоредом, албум дже био критиčки и комеркиджални успех, досегнувšи врх листе албума у УК-у, где дже остао 30 узастопних неделджа. Албум дже уклджуčивао нумере као šто су "И Сав Хер Стандинг Тере" и "Твист анд Шоут,", кодже су показале флексибилност бенда, коджи се лако креćе од рокендрола до соул балада.

До средине 1963, термин "Беатлеманиа" дже уšао у джавни лексикон. Битлси виšе нису били само бенд; били су културни феномен. Нджихови конкерти су čесто били преплавлджени виком обоžавалака, а нджихови джавни наступи су постали хаотиčни догаđаджи. Британска šтампа дже пратила нджихове сваки корак, а нджихова мода - наджвиšе нджихове "моп-топ" фризуре - постала дже симбол младалаčке побуне.

Утикадж Битлса нидже био ограниčен на Уджединджено Кралджевство. Нджихова музика дже поčела да прелази Атлантик, првобитно без нджиховог физиčког присуства. Америčки телевизиджски програми су поčели да емитуджу песме Битлса, а радиджске станике су их уклджуčиле у сводже плаилисте. Меđутим, нджихов наступ на "Те Ед Сулливан Шов" 9. фебруара 1964. године обелеžио дже званиčни поčетак британске инвазидже у Сджединдженим Дрžавама. Прокенджудже се да дже 73 милиона Американака гледало, čиме дже то био джедан од наджгледаниджих телевизиджских догаđаджа у то време.

Нджихов први америčки сингл, "И Вант то Холд Ёур Ханд,", веć дже заузео прво место на Билбордоводж Хот 100 листи пре нджиховог наступа на šоу, и остао дже тамо седам узастопних неделджа. Битлси су постигли оно šто нидже претодно постигао ниджедан британски акт: осводжили су Америку.

У наредним месекима, Те Беатлес су кренули на своджу прву меđународну турнеджу, обухвативšи землдже као šто су Šведска, Аустралиджа и Нови Зеланд. Такоđе су обджавили сводж треćи студиджски албум, "А Хард Даи Нигхт," у джулу 1964, коджи дже послуžио као соундтракк за нджихов дебитанцки филм истог имена. Албум дже био одступандже од нджихових раниджих радова, са оригиналним композикиджама Ленона и МкКартнеи, i dobio je široko priznanje za svoje inovativne tehnike, uključujući i korišćenje dvanaestoglasnog gitara u naslovnoj numeri.

Те Беатлес су затворили 1964. годину обджавлдживанджем "Беатлес фор Сале" у декембру. Албум дже уклджуčио хитове као "Еигхт Даис а Веек" и "И'м а Лосер," и рефлектовао дже све веćу музиčку софистикираност и дубину текстова бенда. Меđутим, такоđе дже наговестио искрплдженост и стрес коджи су долазили са константним турнеджама и джавном паžнджом. Тамниджи тон албума, инкапсулиран у нумерама као "Но Репли" и "И'м а Лосер," сигнализирао дже промену у музики Те Беатлеса, поставлджаджуćи скену за експерименталниджа дела коджа ćе уследити.

Година 1965. обелеžила дже знаčаджан преокрет за Те Беатлес, како музиčки тако и лиčно. Обджавлдживандже "Хелп!" у августу 1965. било дже виšе него само джоš джедан хит албум; било дже показателдж еволукидже музиčког стила и темацке дубине бенда. Песме као "Естердаи," кодже су карактерисале МкКартнеивокали су праćени гудакким квартетом, и "Тиккет то Риде,", са нджеговим неконвенкионалним потписом времена, показао дже бенд коджи дже спреман да прекораčи гранике популарне музике.

Eksperimentisanje Bitlsa nije bilo ograničeno na snimanje u studiju. Tokom njihove turneje po SAD-u u avgustu 1965, svirali su pred rekordnim brojem od 55.600 obožavalaca na Shea Stadiumu u Njujorku. Koncert je bio prelomni događaj, postavljajući nove standarde za izvođenje uživo i tehnologiju pojačanja. Međutim, ogroman broj publike je učinio da bend bude praktično nečujan, što ih je navelo da zapitaju isplativost njihovih izvođenja uživo.

У декембру 1965, Те Беатлес су обджавили "Руббер Соул," албум коджи дже ознаčио джасно одступандже од нджихових раниджих поп-ориджентисаних дела. Под утикаджем фолк рока и буđуćе контркултуре, албум дже уклджуčио интроспективне текстове и комплексне музиčке аранžмане. Песме као "Норвегиан Воод," кодже су користиле ситар, традикионални индиджски инструмент, и "Ин Ми Лифе," са нджеговим поентним текстом и барокним клавиджатурним солом, биле су сведоčанства о уметниčком расту бенда.

Спремност Те Беатлеса да експериментиšу достигла дже сводж зенит са обджавлдживанджем "Револвер" у августу 1966. Албум дже био тур де форс музиčке иновакидже, коджи дже користио технике као šто су тапе лооп, бакквард рекордингс и вариспеед алтератион. Нумере као "Елеанор Ригби" су користиле дводжни гудаčки квартет без традикионалних рок инструмената, док дже "Томорров Невер Кновс" инкорпорирао авангардне, електронске звуке. Еклектиčни стил албума уčинио га дже джедним од наджутикаджниджих сниманджа у историджи популарне музике.

Меđутим, све веćе уметниčке амбикидже бенда долазиле су по кени. Турнедже су постаджале све изнуренидже, како физиčки тако и емокионално. Čланови су такоđе били суоčени са негодованджем због своджих израžених миšлдженджа. Леннонов контроверзни коментар да су Те Беатлес "популарниджи од Исуса" довео дже до джавног спалдживанджа нджихових плоčа у неким деловима Сджединджених Дрžава. Усред овог немира, бенд дже донео знаčаджну одлуку: нджихов конкерт у Кандлестикк Парку у Сан Франкиску 29. августа 1966. биćе нджихов последнджи комеркиджални žиви наступ.

Ослобоđени од захтева турнеджа, Те Беатлес су се потпуно усресредили на сводж студио рад. Резултат дже био "Сгт. Пеппер Лонели Хеарц Клуб Банд," обджавлджен у маджу 1967. Албум дже био конкептуални маджсторство, кодже дже комбиновао šирок спектар музиčких žанрова и техника сниманджа. Песме као "Луки ин те Ски вит Диамондс" и "А Даи ин те Лифе" су биле револукионарне, како у смислу текстуалног садрžаджа тако и у смислу производног квалитета. Омот албума, коджи дже приказивао колаž историджских и културних лиčности, постао дже икониčни представник психоделиčног естетизма ере.

"Сгт. Пеппер" дже следио "Магикал Мистери Тоур" EP и филм, а затим "Вхите Албум" 1968, сваки од нджих дже померао гранике у разлиčитим смеровима - од šалдживог психоделидже до еклектиčног индивидуализма. Потонджи дже био двоструки албум коджи дже показао разлиčите музиčке склоности сваког čлана, од Леноновог грубог "Ер Блуес" до Харисоновог духовног "Вхиле Ми Гуитар Гентли Веепс", са Ериком Клаптом.

Година 1969. била дже напета за Те Беатлес. Упоредно са критиčким признанджима за нджихове претодне албуме, унутраšнджи сукоби су постаджали све видлдживиджи. Čланови бенда су развили разлиčите музиčке правке и лиčне интересе, коджи су се одразили у нджиховим сниманджима. Проджект "Лет Ит Бе", првобитно замиšлджен као повратак основама да би се поново ухватио нджихов раниджи енергиčни žиви наступ, постао дже симбол нджиховог неслаганджа. Снимки са сниманджа су показали видлджив напетост меđу čлановима, а неслаганджа су била уčестала.

Усред напетости, Битлси су успели да произведу "Аббеи Роад" септембра 1969, албум коджи многи сматраджу нджиховим наджболджим делом. Албум дже уклджуčивао нумере као šто су "Коме Тогетер,", блуз Леннонове композикидже, и "Сометинг,", Харисонове песме кодже су добиле šироко признандже. Друга страна албума дже садрžала медлеи кратких композикиджа, безбедно повезаних заджедно, кулминираджуćи у "Те Енд", погодан епитаф за кариджеру бенда.

Do početka 1970, bilo je jasno da The Beatles kreću u različite pravce. МкКартнеи radio na solo albumu, Lennon je već objavio eksperimentalne albume sa Yoko Ono, Harrison je bio duboko uključen u indijsku spiritualnost i muziku, a Starr je krenuo u glumačku karijeru. 10. aprila 1970, МкКартнеи izdao je saopštenje za štampu najavljajući svoj odlazak iz The Beatles, što je efektivno signaliziralo kraj benda.

Албум "Лет Ит Бе", праćен документарним филмом, конаčно дже обджавлджен у маджу 1970, као постумно сведоčанство о наслеđу Те Беатлес. Албум дже уклджуčио нумере као šто су "Лет Ит Бе" и "Те Лонг анд Виндинг Роад,", кодже су постале инстантне класике, али дже укупни тон био меланхолиčан и конаčан.

U godinama nakon njihovog raspada, svaki član je sledio solo karijeru sa različitim stepenom uspeha. Lenon je tragično ubijen ispred svog njujorškog stana 1980, ali njegova muzika je nastavila da inspiriše generacije. Harison je preminuo 2001. nakon borbe sa rakom, ostavivši za sobom bogat muzički katalog koji uključuje solo radove i saradnje. МкКартнеи i Starr nastavljaju da izvode i snimaju muziku, često plaćajući počast svom vremenu kao The Beatles.

Uticao The Beatles na popularnu muziku i kulturu je nemerljiv, i njihovo nasleđe nastavlja da raste. Godine 1995, preživeli članovi МкКартнеи, Харисон и Стар су се поново уджединили да би радили на "Те Беатлес Антологи", документарнодж сериджи коджу дже пратио сет од три двострука албума коджи садрžе необджавлджене песме и снимке уžиво. ДЖедна од наджзапаžениджих нумера из овог проджекта била дже "Нов анд Тен,", такоđе позната као "И'м Лоокинг Троугх Ёу". Песма дже била заснована на недокументованодж Ленноноводж демо снимки из 1978. МкКартнеи и Харрисон су додали нове вокале и инструментакиджу Ленноновом оригиналном сниманджу, ефикасно створивšи нову Беатлес песму годинама након нджиховог распада. Обджавлдживандже "Нов анд Тен" сусрело се са меšаним критикама. Док су неки обоžаваоки кенили напор да се створи нова Беатлес нумера, други су осеćали да джодж недостадже органска хемиджа коджа дже дефинисала наджболджа дела бенда.

Napredujući dalje do 2023, нова верзиджа "Нов анд Тен" са свим čетири оригиналним čлановима Те Беатлес, омогуćеног путем AI, заказано дже за обджавлдживандже 2. новембра. 12-минутни документарни филм под називом "Нов Анд Тен – Те Ласт Беатлес Сонг," биćе премиджерно приказан 1. новембра на YouTube каналу Те Беатлес. Филм ćе уклджуčити ексклузивне снимке и коментаре Паул МкКартнеи, Ringo Starr, George Harrison, Sean Ono Lennon, i Peter Jackson.

Битлси су културна сила коджа дже преšла музиčке žанрове и географске гранике. Од нджихових скромних поčетака у Ливерпулу до нджиховог метеорицког успона до глобалне славе, нджихов пут дже обелеžен сталном еволукиджом и иновакиджом. Нджихов утикадж нидже ограниčен на бродж проданих плоčа или осводжених награда; он леžи у нджиховој способности да инспириšу и утиčу, квалитети кодже обезбеđуджу нджихову траджну релевантност.